Како у време светог Максима Капсокаливита, тако данас још и више, има људи који сумњају у оно што је написано у Житију светих, приписују то ‘побожном’ претеривању писаца, духовној некритичности, потреби да се људи одушеве у вери, људском фактору који је увек присутан у Цркви… Шта каже на све то свети Максим?
„Једном приликом у Свету Гору допутова из Цариграда један учени чиновник, или такозвани граматик, и желећи да види преподобног, чија се слава беше раширила на све стране, дође к њему. Али пре но што овај изговори и једну реч, преподобни га нападе, провиђајући осећања и мисли срца његовог. „Јеси ли ти виђао, упита он граматика строго и гневно, подвиге и борбе светих и благодат која им се зато дарује од Бога? И ти се усуђујеш хулити на њих, сматрајући да се светитељи нису подвизавали онако како то пише о њима у њиховим Житијама и да им тобож историчари чине милост додајући много чега није било. И у погледу чудеса која су они чинили ти се осмељујеш умовати, да је то измишљотина а не сушта истина! Одступи од таких сатанских мишљења, иначе ћеш раздражити Бога, и муња ће те поразити за твоју заблуду и неправилна мишљења. Напротив, знај да се из живота светих само део предаје опису, зато што нико није у стању да подробно опише њихове тајне подвиге који су само јединоме Богу познати.
Ти дакле, ако себи желиш добра, смири се, остави глупе речи твојих јелинских мудраца и обрати се Богу свом силом душе своје. И тада не само нећеш одбацивати дивне подвиге светих, него ћеш се истински убедити да као што је благодат Божја на неизрецив начин дејствовала у свима њиховим мислима, подухватима и подвизима, тако су и сами подвизи светих изнад историјског описа“.
Поражен прозорљивошћу преподобнога, граматик уздрхта, и не само се поправи он сам него је, уз помоћ Божју, дејствовао на срца и других слободних мислилаца“[1].
[1] https://svetosavlje.org/zitija-svetih-2/14/
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
Тврђава Истине 