Када је наш гнев праведан, а када је то грех?

Прочитајте одлично објашњење дилеме која мучи многе од нас – како да знамо када се праведно гневимо, а када само мислимо да је тако нешто у питању? Како да не лажемо себе, по ком критеријуму да тачно знамо да ли смо на путу врлине или греха? Свети Пајсије Светогорац отклања недоумицу.

– Старче, у једној стихири каже се: Гнев покренуше најправеднији. Какав је то најправеднији гнев?

– Када неко трпи неправду, а неко други виче и гневи се јер истински састрадава са њим, тада је то „најправеднији гнев“. Али ако се тај исти човек гневи зато што сам трпи неправду, тада то није чист гнев. Када видиш некога да трпи нешто за свештене ствари, знај да има ревност по Богу. По томе можеш да препознаш Христа ради јуродиве. Ако, на пример, узмеш једну икону и окренеш је наопако пред јуродивим, он ће да скочи. То ти је тест за јуродиве. Односно, постоји и праведно, по Богу негодовање, и само такво негодовање је оправдано. Видевши народ како приноси жртву златном телету, Мојсије је узнегодовао, бацио таблице са заповестима које му је Бог дао и оне су се сломиле. Финес, унук првосвештеника Арона, починио је два убиства, а Бог је заповедио да свештеници Израиљеви буду баш из његовог племена. Када је угледао Израиљца Захарију како греши са Мадијамком Хазвијом, пред Мојсијем и свим Израиљцима, није могао да издржи; устао је из зборишта, убио их и тако зауставио гнев Божији. Да их обоје није убио, гнев Божији био пао на цео народ. Страшно! Када у Псалтиру прочитам стих: Устаде Финес и умилостиви и престаде погибао (Пс. 105:30), много пута целивам његово име. И Христос је, видевши оне што око храма продају волове, овце, голубице и мењају новац, узео бич и отерао их. (Јн. 2:14-15).

Када духован човек негодује покушавајући да заштити своје интересе, то је чист егоизам, деловање ђавола. Такав човек прима демонске утицаје споља. Ако некоме људи чине неправду или га исмевају, други треба да се заузму за њега правде ради, а не ради своје личне користи. Не приличи да се свађаш за нешто своје. Друго је када реагујеш због неког озбиљног духовног проблема, да би заштитио оно што се тиче наше вере, Православља. Када мислиш на своје ближње и реагујеш да би их заштитио, то је нешто чисто, јер је покренуто љубављу.“

Старац Пајсије Светогорац, Том II, Духовно буђење, Манастир првомученика Стефана, Врање, 2009., стр. 55-56.

Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.